Od njive do radnje paradajz poskupi i do 1.000 odsto

Dok dođe od proizvođača do kupca, paradajz poskupi nekoliko puta. U pojedinim krajevima Srbije otkupna cena kilograma paradajza trenutno je 10 dinara, a dok dođe do potrošača, taj isti paradajz prođe kroz ruke nakupaca i trgovaca, što mu na nekim mestima cenu podigne i deset puta.

I pored toga što trgovci u Srbiji kupuju paradajz po niskim cenama, u trgovini se ona ne prenosi na kupce. I dok se povrtari žale, nakupci zadovoljno trljaju ruke. S obzirom na veliku količinu roda i manjak kupaca, proizvođači su prinuđeni ili da prihvate cenu od deset dinara, ili da paradajz bace. Ipak, kupci nemaju koristi od bagatelne velikoprodajne cene ovog povrća jer je na pijaci kilogram ovog povrća od 60 do 80, a po dragstorima i oko 100 dinara.

- Trenutno je došlo do sudara bogatog roda sa otvorenog, proizvodnje iz plastenika i velikog uvoza. U isto vreme izvoza praktično i da nema, kao ni organizovanih sistema prerade, na tržištu je stvoren višak, što je dovelo i do spuštanja cene – objašnjava agroekonomista Milan Prostran.

- Željko Ostić, proizvođač paradajza, objašnjava da su troškovi ove proizvodnje među najvišim, posebno u godini koja je nestabilna kao ova, gde se svakodnevno smenjuju kiše i žega.

- Takvi uslovi zahtevaju više prskanja jer postoji šansa da se rod zarazi plamenjačom, ili da propadne zbog vlage, a svaki preparat je skup. Uz to, mi nemamo vremena da prodajemo paradajz ceo dan na pijaci, pa ga nakupcima prodajemo po nižoj ceni, a oni je na kvantašima daju po ceni i preko 10 puta višoj – objašnjava Ostić.

 

Nelojalna konkurencija
Srđan Hadžić, proizvođač paradajza, smatra da domaćem paradajzu cenu najviše obara nekontrolisani uvoz iz Makedonije i Albanije. – Iz ovih država nam dolazi paradajz druge, treće kategorije, koji je jeftiniji od domaćeg, iako su skupe putarine, troškovi transporta iz Makedonije, PDV, sanitarne kontrole – priča Hadžić.

Izvor: Blic

 

Posted in Vesti | Tagged , , , , , , , , , , , | Leave a comment

Pekinški kupus

Za razliku od glavicaste salate obrazuje glavicu i pri manjem intezitetu osvetljenosti, sto je pogodno za proizvodnju u zimskom periodu. Ovaj kupus obrazuje rozetu listova (koristi se kao salata) vec za 25-35 dana, a glavica za 60-100 dana posle sadnje pri temperature od 10-15 stepeni. Od posebnog su znacaja sorte kratke vegetacije (65-75 dana) sa rastresitom glavicom visokog nutritivnog kvaliteta koje ostvaruje prinos od 7-11 kg/m, a glavicaste sorte za 70-100 dana daju prinos i do 14 kg/m. Pekinski kupus se uspesno gaji u svim objektima, najbolje kao predkultura u jesenjem-zimskom periodu, uz sukcesivnu setvu i sadnju rasada starog 30-35 dana. Setva se obavlja u kontejnerima ili hraljivim kockama (4×4 ili 5×5 cm), uz uobicajnu negu rasada. Sadnja je na rastojanju 25×25 ili 30×30 cm. Pored ovog rasada, moze se koristiti i uobicajni  rasad (sadi se u fazi 2-3 lista) ili se obavlja direktna setva na stalno mesto, sa rastojanjem redova  od 25 cm, a u redu se proredjivanjem ostavlja razmak od 7-10 cm (potrebno 1.5-3 g semena na m2). Nega useva obuhvata odrzavanje potrebne temperature (10-15 stepeni), vlaznost zemljista (80-85% PVK) sa redovnim zalivanjem svakih 5-10 dana (u zavisnosti od uslova) i vlaznosti vazduha od 65-75% (neophodno dobro provetravanje) uz 1-2 prihranjivanja (najbolje foliarno sa tecnim azotom).

Posted in Lisnato povrće, Nega povrća, Sadnja povrća, Đubrenje povrća | Tagged , , , , , , , | Leave a comment

Luk iz semena

U zemljama gde se luk proizvodi iz arpadzika prinosi su po pravilu niski, a tamo gde se gaji iz semena ostvaruju se bogate berbe. Kod nas se iz arpadzika crni luk gaji na vise od 95% povrsina, sto pokazuje na neophodnu izmenu nacina proizvodnje.
Prilikom direktne setve otpadaju troskovi za arpadzik. Po pravilu, lukovice iz direktne setve mnogo se bolje i duze cuvaju nego one dobijene iz arpadzika.

Neophodno navodnjavanje
Osnovni uslovi za uspesnu proizvodnju crnog luka iz semena su sorte i mogucnost navodnjavanja. Uspeh u velikoj meri zavisi i od vremena setve. Optimalni rok za setvu u kontinetalnom podrucju je od 5.-15. marta, a u primorskom delu moze se obaviti i ranije. Setva se moze produziti najvise desetak dana, utice na smanjenje prinosa.
Da bi setva bila kvalitetna neophodno je predhodno ravnanje zemljista i dobra predsetvena priprema, sto se moze uraditi setvospremacima koji imaju ravnac. Zavrsna predsetvena priprema treba da bude sasvim plitka, da bi se semenu obezbedila tvrda podloga i rastresit pokrivac.
crni lukVisina prinosa u ovoj proizvodnji direktno je uslovljena ostvarenjem sklopa. U zavisnosti od toga kakva se sejalica koristi, razmak redova iznosi 20-35 cm, ali se mora voditi racuna o tome da se postigne sklop od 600-900 hiljada biljaka po hektaru. Iz prakticnih razloga se preporucuje setva na 25 cm, ali da se u redu ostave biljke na razmaku 5-6 cm. Koriscenjem preciznih sejalica setva se obavlja na konacan razmak i tako izbegava rucno proredjivanje. Za takvu setvu potrebno je 5-8 kilograma semena po hektaru.
Crni luk najbolje uspeva posle preduseva djubreni stajnjakom (paprika, kupus), a dobro uspeva i posle strnina, koje omogucavaju dobru i blagovremenu osnovnu obradu i predsetvenu pripremu.
Za djubrenje crnog luka treba koristiti samo mineralno djubriva. Ako se djubri samo stajnjakom, stvaraju se vodnjikave, socne lukovice losijeg kvaliteta, nepodesne za duze cuvanje. Kolicina mineralnog djubriva zavisi od toga koliko u zemljistu ima osnovnih hraniva. Prosecno se koristi 120-130 kilograma cistog azota, 80 kilograma fosfora i 140 kilograma kalijuma.
Nega useva sastoji se u navodnjavanju, zastiti od korova, bolesti i stetocina, eventualno jednog ili dva okopavanja.
Navodnjavanje je obavezno tokom cele vegetacije. U pocetku su zalivne norme manje (15-20 mm). Zalivanje se prekida oko 20 dana pre vadjenja. Tako se omogucava pravilno doziranje lukovica.

Nikako bez herbicida
Za suzbijanje korova u luku neophodna je primena herbicida. Ima vise efikasnih herbicida, ali se najcesce koristi “stomp” u dozi pet litara po hektaru. Najbolje je da se primeni posle setve, odnosno neposredno pred nicanje luka. U toku vegetacije, ali tek kada biljka obrazuje pet stalnih listova, ako se pojave korovi, mogu se upotrebiti “prohelan” ili “afalon”.luk
Najcesce i najstetnija bolest crnog luka je plamenjaca. Protiv ove, ali i protiv ostalih bolesti luka (gar, bela trulez) prska se klasicnim preparatima (“ditan”, “cineb”, “bakarni krec”). U poslednje vreme sve vise se upotrebljava sistemicni fungicid “ridomil”, koji obezbedjuje znatno duzi period zastite. Rastvoru fungicida treba dodati neki od insekticida, da bi se sprecila pojava larvi lukove muve.
Da bi se dobile sto kvalitetnije lukovice, vazno je odrediti pravo vreme vadjenja. U nas je ustaljeno da se luk vadi tek kada se nadzemni deo sasvim osusi. To je velika greska, jer tada cesto dolazi doretrovegetacije (prorastanja novih korencica). Ovo ima za posledicu brzo prorastanje i kvarenje lukovica. Zato luk treba vaditi kada se na oko 50 % biljaka utvrdi poleganje laznog stabla, dakle kada je nadzemna masa jos zelena. Izvadjene lukovice ostaju na njivi oko sedam dana, da se suse. Potom se stavljaju u vrece i pri tome se ostranjuju osuseni listovi i korencici.

Posted in Gajenje povrća, Lukovičasto povrće, Sadnja povrća, Đubrenje povrća | Tagged , , , , , , , , , , , , , , | Leave a comment

Pasuljev žižak

U nasoj zemlji poslednjih godina zapazen je jaci napad pasuljevog ziska opasne stetocine ovog povrca. Stete su sve vece, jer se zanemaruje osnovna mera zastite. Stete pravi i u skladistu i u polju. U agroekoloskim uslovima nase zemlje ova stetocina ima tri do cetiri generacije godisnje. Poslednjih godina zbog blagih zima i duzih susnih perioda, na podrucju Vojvodine ima redovno cetiri generacije.
Zizak zimu provodi u skladistima. U prolece, najcesce vec pocetkom aprila, kada temperatura vazduha dostigne 15 stepeni, odrasli napustaju skladiste i sele se na polja pod pasuljom. Cim mahune pocnu da zru, zenke na njima probuse jedva vidljiv otvor, koji poloze jedno ili vise jaja. Jedna zenka moze da polozi 70-80 jaja. Cim se ispile, larve pocinju da se hrane sadrzajem zrna,uglavnom u povrsinskoj zoni. Stetocina ne ostecuje klicu i takav pasulj, pod uslovom da se larva predhodno uniste, moze da se koriste za setvu. Larve mogu brzo da se premestaju iz jednog u drugo zrno, sto otezava zastitu, pogotovo u skladistu. I odrasli su dobri letaci i lako prelaze sa jednog na drugo polje. Ako se pojavi, pasuljev zizak mora da se suzbija i u polju i u skladistu. Zastita u polju podrazumeva setvu nezarazenog semena. Takodje, zetva treba da se obavlja blagovremeno, da bi se sprecila “seoba” s jedne na drugu parcelu. Poznjeveni pasulj ne treba ostavljati da se susi u polju, jer stetocina nastavlja da polaze jaja na mahune. Susi se u izolovanim prostorijama, u koje zizak ne moze uci.
Hemiska zastita pocinje u vreme sazrevanja mahuna. Tada, a i sest-sedam dana kasnije, pasulj treba oprskati jednim od sintetickih piretroida –“fastak’, “talstar”, “decis”, “sumpalfa”, “sumicidin”.
U domacinstvu se pre unosenja novih kolicina pasulja, skladiste mora temeljno ocistiti od ostatka pasulja, a posebno zarazenih zrna. Nakon ciscenja pod i zidove treba oprskati preparatima “aktelik”, “nuvan 50”, “kofumin”, “fumigan” i drugim. Svi oni imaju kontaktno i fumigantno delovanje (gasnom fazom), te mogu stetocinu unistiti i u skrivenim delovimaskladista. Dva dana posle prskanja prostorije treba provetriti i uneti pasulj.

Posted in Nega povrća | Tagged , , , , , , , , , , , | 1 Comment

Krastavac na spaliru

Medju savremena dostignuca u povrtarstvu, bez sumnje spada i gajenje kornisona uz potporu, na spaliru. Holandjani i Madjari veliki su pobornici ovakvog gajenja kornisona u zatvorenom prostoru.
Ovakvo intezivno gajenje kornisona podrazumeva podizanje odgovarajuce konstrukcije, dobar izbor hibrida, zemljista, pravilno djubrenje, setvu i rasadjivanje, veoma brizljivu negu biljaka.
krastavciDva metra visoko
Dosadasnje iskustvo pokazuje da je dovoljna visina konstrukcije 1,8-2 metra. Konstrukcija mora biti dovoljno cvrsta, a time otporna na vetar i opterecenje biljne mase i plodova.
Najbolje se pokazala konstrukcija s dva reda biljaka, s razmakom izmedju spalira 1,4 metara. Manji razmak nije preporucljiv, jer otezava izvodjenje radova i transport. Ako je veci razmak, smanjuje se broj biljaka po jedinici povrsine,a time i prinos.
Vazan je, naravno, i razmak redova u konstrukciji – spaliru. Razmak izmedju biljaka u redu iznosi 30-40 cm.
Ako se kornisoni gaje u plasteniku, konstrukcija plastenika moze se koristiti za potporu. Uslov je da se postigne, odgovarajuci sklop biljaka.

Veliki broj hibrida
Ovako intezivno gajenje kornisona podrazumeva gajenje hibrida sa sto vise zenskih cvetova. O gajenju klasicnih sorti nema ni govora, jer su im prinosi mali. Postoje hibridi sa potpuno zenskim cvetovima,koji se, sto je veoma vazno, oplodjuju bez oprasivanja.
Postoji veliki broj hibridnih kornisona za ovakvo gajenje. Jedni imaju glatke, a drugi bradavicaste plodove.Kod nas su vise na ceni bradavicasti. Jedan od takvih hibrida je “regal”, poznat i nasim povrtarima. Plodovi su vrlo atraktivni, tamnozeleni, bez gorcine.

Laksa, plodnija zemljista
Izbor zemljista veoma je vazan u gajenju kornisona. Zemljiste treba da bude lakse, plodnije, prozracnije i bogato hranivima. U slucaju manjeg sadrzaja humusa, neophodno je obilnije djubrenje stajskim djubretom.
Koliko ce se djubriva upotrebiti zavisi od nacina gajenja i planirane tehnologije proizvodnje. Najbolje je da se jedan deo upotrebi pre setve (rasadjivanje), a drugi, manji deo tokom vegetacije. Pri njivskom gajenju kornisona na spaliru treba da se upotrebi 5-7 kilograma djubriva po kvadratnom metru. Ako je spalir u plasteniku, kolicina djubriva je dva puta veca.
Pri upotrebi mineralnih djubriva najbolje je ispitati plodnost zemljista. Pravilno je da se za 100 kilograma plodova obezbedi 0,20 kilograma cistog azota, 0.15 fosfora, 0.40 kalijuma, 0.20 kalcijuma i 0.05 magnezijuma. Dve trecine djubriva se unosi u jesen, a trecina sa setvom i u prihranjivanju.

Iz semena i rasada
Kornisoni na spaliru mogu se gajiti iz semena i rasada. Direktnom setvom semena krastavacobezbedjuje se veci broj biljaka, dok je broj biljaka iz rasada manji. U praksi se moze posluziti sledecim sklopom:1) njivska proizvodnja-spalir: 140+60*30 cm. 2) plastenik sa spalirima: 140+70×40 cm.
Pri klasicnom gajenju kornisona, u njivskim uslovima bez potpore, dobro se pokazala setva 100×30 cm, sa dve biljke, ili njivska proizvodnja u pantljikama 110+40×20 cm po jedna biljka. U kilogramu semena ima od 32 do 34 hiljade zrna. Zavisno od klijavosti i tehnologije gajenja, potrebno je od jedan do osam kilograma semena po hektaru.
Za potrebe konzervisane industrije kornisone je najbolje saditi od 1. do 10. maja. Na laksim zemljistima dubina setve je 3-4, a na tezim 2-3 cm.

Besprekorna nega biljaka
U gajenju kornisona nega biljaka mora da bude besprekorna. To se narocito odnosi na navodnjavanje. Po toplom i suvom vrmenu preporucljivo je navodnjavanje nedeljno sa 30-40 litara vode po kvadratnom metru. Nesto je obilnije navodnjavanje u plasteniku.
Uporedu sa navodnjavanjem useva treba prihranjivati nekim od tecnih djubriva. Najbolje je sa nekim djubrivom dodati insekticide i fungicidima, jer kornisonima prete mnoge bolesti – antraknoza, pepelnica, bakterioze i neka virusna oboljenja. Noviji hibridi ovog povrca otporni su na pepelnicu i antraknozu.

Dvostruko veci prinos
Kornisoni na spaliru mnogo rode, cak dva puta vise nego kada se gaje na uobicajan nacin, bez potpore. Pri njivskom gajenju na spaliru, po kvadratnom metru moze da se ubere od 5 do 7 kilogama plodova. Na spaliru u plasteniku rod je jos veci, izmedju 10 i 15 kilograma po kvadratnom metru. Pri tome se dobija i do 80 % plodova velicine od 6 do 9 cm, sto je i najbolji kvalitet.

Posted in Gajenje povrća, Nega povrća, Plodovičasto povrće, Sadnja povrća, Sorte, Đubrenje povrća | Tagged , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , | 1 Comment

Peršun i celer

Slicno mrkvi, uzgajaju se persun i celer, i to korenasti i lisnati, sa najcescom setvom krajem peršunavgusta. Celer zahteva vise organske materije od mrkve. Kod lisnatog persuna i celera listovi dospevaju za 60-70 dana posle nicanja. Tada se listovi seku, pri cemu se pazi da se ne povredi vegetacioni vrh. Zatim se usev prihrani sa 30-50 g azotnog djubriva po m2 i dobro zalije . U toku vegetacije listovi se mogu seci 3-5 puta.
Za pospesivanje se koristi persun sa tezinom korena 30-60 g. Koren se sadi, pre nastupanja mrazeva, na rastojanju redova10-12 cm i u redu 5-8 cm. Posle sadnje odrzava se temperatura 10-15 stepeniuz umereno zalivanje, ali intezivno provetravanje. Pri zalivanju treba izbegavati kvasenje listova. Najbolji rezultati se postizu uz dovoljnu osvetljenost.
Listovi persuna beru se za 35-40 dana. Prinos je 5 do 20% veci od tezine presadjenog korena.
Sva tri varijateta celera-korenasti, lisnati i rebras (upotrebljavaju se lisne drske),podjednako se uspesno koriste za dorastanje ili za pospesivanje.
celerCeler se na dorastanje stavlja u oktobru. Iz njivske proizvodnje vade se biljke celera pre pojave mraza. Sadnja se obavlja na medjurednom rastojanju 10-20 cm, a gusto u redu (na 1 m2 sadi se oko 6-8 kg). Dorastanje se obavlja na temperaturi 6-10 stepeni uz zalivanje svakih 8-10 dana. Listovi se bere u decembru i januaru (prinos 6-9 kg).
Pospesivanje celera moze se obavljati sukcesivnom sadnjom, jer se zeleni listovi (za berbu) obrazuju posle 30-35 dana kod lisnatog, odnosno za 40-50 dana kod korenastog dela biljke. Pri tome se moze ostvariti prirast listova 10-20% u odnosu na posadjeni koren.
Za pospesivanje se koristi koren tezine 60-100 g. Koji se cuva u spremistu. Sadi se na rastojanju izmedju redova 10-15 cm i u redu 8-10 cm (1 m2 10-100 korena). Posle sadnje odrzava se niza temperatura (8-10 stepena), a posle ukorenjavanja visa (18-20 stepena), uz relativnu vlaznost vazduha 60-80%. Zalivanje je retko (svakih 10-12 dana), ali se objekat mora redovno provetravati.
Pospesivanje celera je uspesno kada se gaji u prolece kao medjukultura izmedju krastavaca i paradajza. Pri prvoj proizvodnji moze se ostvariti prinos od 0.8 kg/m2 zelenih listova, visokog kvaliteta, bogatih C vitaminom.

Posted in Gajenje povrća, Lisnato povrće, Nega povrća, Đubrenje povrća | Tagged , , , , , , , , | Leave a comment

Španać

Spanac je jednogodisnja biljka kratke vegetacije. Gaji se kao prolecni, jesenji i ozimi usev (jer leti cveta) i u zasticenoj basti pre, posle ili izmedju neke druge povrtarske vrste. Najpoznatije sorte su matador, varoflej i gaje se direktno iz semena.
Slicno salati, spanac veoma dobro uspeva i pri nizim temperaturama (12-15 stepeni), sto spanacomogucuje uspesno gajenje tokom zime i ranog proleca u staklenicima i plastenicima, sa i bez grejanja. U uslovima dopunskog grejanja, spanac se moze proizvoditi kontinuirano tokom citave jeseni, zime i proleca, a bez grejanja najbolja je proizvodnja za potrosnju u kasnu jesen (XI-XII) i za rano prolece (II-III). S obzirom na kratku vegetaciju (40-60 dana) i mogucnost berbe vec u fazi 5-6 listova, spanac je veoma dobra naknadna, odnosno predhodna kultura, ali i medjukultura izmedju redova paradajza i karfijola. Pri gajenju u zasticenom prostoru bez grejanja, koriste se sorte otpornije na niske temperature (matador, viroflej, viktorija).
Spanac zahteva plodno zemljiste. Posle skidanja predhodne kulture zemljiste se djubri sa 3-4 kg zagorelog stajnjaka ili komposta uz 30-40 g NPK djubriva na m2. Seje se u redove, sa razmakom izmedju redova 20-30 cm i u redu 8-10 cm. Setva treba da se obavlja postepeno svakih 7-10 dana, pocev od kraja septembra pa sve do kraja februara.
U toku vegetacije obavlja se okopavanje, dok rozeta listova ne zatvori redove. Uz zalivanje, svakih 10-15 dana (sa 10-12 l vode na m2) izuzetno se obavi jedno prihranjivanje sa 10-20 g azotnog djubriva na m2, u fazi 3-4 lista.
španaćZa normalan rast spanaca najpovoljnija je temperatura od 15 do 16 stepeni, ali dobro uspeva i pri temperaturi oko 10 stepeni. To olaksava proizvodnju i regulisanje temperature u plastenicima. Zahteva optimalnu osvetljenost i u oblacnih i zimskih dana, a nakuplja i nitrate.
Spanac se moze brati vec kada ima 5-6 listova, za 50-60 dana, a moze se ostvariti prinos od 1 do 1,5 kg/m2.

Posted in Lisnato povrće, Nega povrća, Sadnja povrća, Đubrenje povrća | Tagged , , , , , | Leave a comment

Rotkvica

Koren rotkvice bogat je vitaminima i specificnim materijama koje podsticu apetit. Ima kratku vegetaciju (30-50 dana), sto omogucuje da se gaji kao predhodni, naknadni ili medjusev (izmedju crnog luka, salate, spanaca). Od rotkvice se za ishranu koriste klijanci, ponik (kao ukusna salata), mladi plodovi, a najcesce zadebljani koren okruglog do izduzenog oblika, bele, crveno-bele, crvene ili ljubicaste do crne boje.
Za gajenje u prostoru zasticene baste pogodne su rane sorte sa malom lisnom rozetom rotkvice(saksa, oskar, pulsar, gala, cedar). Njcesce se proizvodi kao jesenja i rana prolecna kultura, mada je u objektima sa grejanjem uspesna i proizvodnja u toku zime.
Setva je najcesce krajem septembra i u oktobru, i to postepena, u razmaku od 5 do 10 dana, a za ranu prolecnu proizvodnju krajem januara i februara, a duzina vegetacije zavisi od vremena setve.
U ranoj proizvodnji rotkvica se gaji kao medjukultura zajedno sa paradajzom, salatom i karfiolom.
Setva se obavlja u pripremljeno zemljiste, i to u pantljike od 10-20 redova. Pri tome je rastojanje izmedju pantljika 40-50 cm, izmedju redova 10-15 cm, a u redu 3-5 cm. Najcesce se seje 3-4 g semena po m2. U periodu nicanja potrebna je temperatura oko 18-20 stepeni u vreme suncanih dana. Posle nicanja temperatura je 5-6 stepeni, u fazi obrazovanja zadebljanog koremna 12-14 stepeni, a nocu 4-8 stepeni. Medjutim, temperatura zavisi od inteziteta svetlosti. Tako je u januaru i novembru 8-10 stepeni danju, odnosno 4-6 stepeni nocu, u martu i septembru 12-18 stepeni i u decembru 6-8 stepeni. Rotkvica dobro podnosi nizu temperaturu (kratkotrajno cak i mraz do -3 stepena), ali kratkotrajnu visoku temperaturu (od 35 stepena) moze da podnese samo pri intezivnoj osvetljenosti. U toku oblacnih zimskih dana temperatura od 20 stepena sprecava obrazovanje korena. Rotkivica zahteva dosta svetlosti. Za uspesnu proizvodnju odrzava se vlaznost zemljista oko 70% PVK. Pri gajenju rotkvice u toku zime treba obaviti 1-2 obilna zalivanja sa 10-30 l/m2. U proizvodnji u prolece zaliva se svkih 5-7 dana. Za uspesan rast korena potrebna je relativna vlaznost vazduha do 80%. Pri visokoj vlaznosti jako se razvija rozeta, a pojavljuju se i oboljenja.
rotkvicaZa uspesnu proizvodnju rotkvice neophodno je strukturno zemljiste, a potrebe za hranivima su relativno male. Zato pri gajenju u optimalnim zemljisnom supstratu, nema potrebe za dopunskim djubrenjem. Na zemljistu nize plodnosti unosi se 50 g azota, 100 g fosfora, 120 g kalijuma i 50 g magnezijuma na m2. Za ostvarivanje visokih prinosa obavlja se jedno prihranjivanje sa 50 g N/m2 u fazi 2-3 prva lista.
Berba rotkvice traje 7-14 dana, pri cemu se nedeljno bere jednom do dva puta. Medjutim, najveci znacaj ima jednokratna berba, koja se ostvaruje preciznom setvom na naznacenom rastojanju. Rotkvica se ne moze cuvati vise od jednog dana. Vreme berbe zavisi od vremena setve, a prinos se krece od 250 do 300 komada na m2.

Posted in Gajenje povrća, Korenasto-krtolasto povrće, Sadnja povrća, Đubrenje povrća | Tagged , , , , , , | Leave a comment

Mrkva (ŠARGAREPA)

Gaji se zbog zadebljanog-okruglog (sorta pariska), cilindricnog (nantes) ili izduzenog, kupastog oblika (santene). Najkvalitetniji je koren ciji su srednji deo (srcika) I koren isti, tamnonaradzaste boje.
mrkvaMrkva ne podnosi visoke temperature i nedostatak svetlosti i vlage u zemljistu. Odrosle biljke dobro podnose i nisku temperature (do -8 stepena). Za rast je najpovoljnija umerena vlaznost zemljista. Ako se suvise zaliva, koren brzo truli. Koren puca kada se, posle duzeg susnog perioda, mrkva obilno zalije (ili padne obilna kisa). Mrkvi najvise pogoduje srednje laka i laka, rastresita plodna i duboka zemljista. Najcesce oboljevanje je pegavosti lista.
Proizvodnja mrkve
Mrkva se najcesce uzgaja u niskim i poluvisokim tunelima. Zbog duge vegetacije nije najrentabilnija za gajenje u plastenicima i staklenicima.
Za uzgoj su najpogodnije rane sorte (pariska), ili sorte tipa nantes. Setva moze biti u jesen (septembar, oktobar) i zimi (decembar, januar i februar). Zemljiste za uzgoj mrkve treba da je strukturno. To znaci da se pri pripremi zemljista unosi treset ili pesak uz 1-2 kg zagorelog stajnjaka na m2, 50 g azota i 100 g fosfora, 120 g kalijuma i 50 g magnezijuma na m2.
mrkveSetva se obavlja u redove sa razmakom izmedju redova 20 cm, a u redu, posle proredjivanja (u fazi prvog lista)ostavljaju se biljke na rastojanju 5-8 cm. Pri gajenju u sirim objektima seje se u pantljike, sa razmakom izmedju pantljika 50-60 cm. Zemljiste se posle setve zalije, a pri temperaturi oko 18 stepeni mrkva nikne za 15-20 dana. U fazi 3-4 lista treba obaviti prihranjivanje sa 20-50 g N i K djubriva na m2. Za rast mrkve pogodna je temperatura oko 18 stepeni, uz vlaznost zemljista 75% PVK (zaliva se svakih 10-12 dana). Medjuredna obrada obavlja se 2-3 puta dok se rozeta listova ne razvija, tako da zatvori redove.

Posted in Korenasto-krtolasto povrće, Sadnja povrća, Đubrenje povrća | Tagged , , , , , , , | 2 Comments

Lekoviti kupus

Beli i crveni kupus, karfijol, kelj, kineski kupus, ren, keleraba, bela rotkva, brokoli, slacica,kupus sve biljke iz porodice krstasica savrseno su zdrave i treba ih jesti sto cesce. Ne brinite sto nemate para za krastavac ili paradajz  tek prispeo iz Grcke! Tu je jeftini kiseli ili svez kupus Upoznali su ga jos preci pomenutih Grka ( 4. vek p.n.e.) a kiseljenje su otkrili stari Sloveni. Kupus obiluje vitaminima-tu su vitamin C ( ima ga koliko i u limunu), B1 i A. Kupus stiti celiju od ostecenja, preventivno deluje protiv raka, pre svega raka dojke i debelog creva i sadrzi veoma izbalansiran odnos minerala vaznih za odrzavanje bioloske ravnoteze organizma.
Neposredno pre upotrebe, spoljasnje listove kupusa i drugih krstasica odstranite. Da bi ste sacuvali vitamine, kuvajte ga na pari, u ekspres-loncu ili mikrotalasnoj rerni. Ako ste glavicu rasekli na cetiri dela, dovoljno je 20-30 minuta kuvanja (narendanom 8-12 min.). Kiseljenjem kupusa razvijaju se mikroorganizmi koji suzbijaju proces truljenja u crevima te se crevni sistem “cisti”. Kiseli kupus moze u zimskom periodu da predstavlja znacajan izvor vitamina i minerala. Lekovit je cok od svezeg kupusa, ali ga ne valja cuvati, vec iscediti i odmah popiti.

Posted in Lisnato povrće, Prerada povrća | Tagged , , , , , , , , , | Leave a comment