Keleraba

Zbog kratke vegetacije i dobre otpornosti na niske temperature keleraba je pogodna kao predkultura, ili kao kultura izmadju redova salate i spanaca. Najpovoljnije su sorte sa sitnim stablom, bele boje (delicates, backa bela, korist, kolpak).

Najpovoljnije vreme setve je kraj avgusta za kasnu jesenju – prolecnu proizvodnju, odnosno kraj decembra – pocetak januara za ranu prolecnu proizvodnju.
Rasad za jesenju proizvodnju gaji se u otvorenim lejama i sadi se u fazi 4-5 obrazovanih listova. Za prolecnu proizvodnju rasad se proizvodi u toplim lejama, ili zagrejanim plastenicima i sadi se 35-40 dana od njegovog nicanja. Priprema zemljista je ista kao za kupus.
kelerabaSadnja
Sadnja kelerabe je gusta u redove, na rastojanju 25×20-25 cm. Nega je ista kao i za kupus. Pri gajenju kelerabe temperatura se mora odrzavati iznad 7 stepeni, jer u suprotnom veci procenat biljaka prolazi stadijum javorizacije (na temperauri od 2 do 7 stepeni) i daje generativne organe (cveta). Cak i kratkotrajna visoka temperatura dovodi do znacajnih ostecenja. Optimalna temperatura u januaru je 10-12 stepeni danju i 6-8 stepeni nocu, u februaru i novembru 12-15 stepeni odnosno 8-10 stepeni nocu, martu, aprilu i oktobru 15-18 stepeni, odnosno 10-12 stepeni nocu i u decebru 8-10 stepeni danju i 4-6 stepeni nocu. Keleraba nije osetljiva na nedostatak svetlosti, a zahteva vlaznost zemljista oko 70% PVK. Najcesce se prvo obilno zalivanje obavlja uz sadnju (30-40 min.), a zatim pri obrazovanju zadebljanog stabla (sa 20 l/m). U fazi obrazovanja zadebljanog stabla obavlja se prihranjivanje sa 20-40 g/m azota, sa tim da se pri gajenju na zemljistima manje plodnosti, pred sadnju, djubri sa 50-60 g/m NPK djubriva.
Iz jesenje proizvodnje keleraba dospeva krajem novembra i pocetkom decembra, a iz prolece od kraja februara do kraja aprila. Prinos zavisi od sorte i vremena ubiranja i krece se od 0.5 do 3 kg/m.

Paradajz iz rasada, nega i djubrenje paradajza

Paradajz je najzastupljenije povrce u bastama i na okucnicama. Obicno se gaji iz rasada. Uspeh zavisi od sadnje zdravih biljaka i nege, narocito zastite od bolesti.paradais
Dobro odnegovan rasad treba da ima kratko i cvrsto stablo, sa sest do osam gusto rasporedjenih listova, da je razgranat, sa puno bocnih zila. Najbolje je saditi rasad odgojen u saksijama ili kockama, jer se tada pri rasadjivanju ne ostecuje koren i biljke nakon sadnje odmah nastavljaju da rastu. Dobar je i pikiran rasad iz leja, ali smo ako je pazljivo izvadjen
Sadi se u dobro nadjubreno i pripremljeno zemljiste. Pre sadnje treba obeleziti redove. Razmak izmedju redova je 80, a biljaka u redu udaljene su 50 cm. Bolje je saditi na nesto vecem medjurednom razmaku, zbog lakse nege i zastite biljaka.
Sa sadnjom paradajza ne treba zuriti, najpovoljnije vreme je prva dekada maja. Moze se saditi i nesto ranije, ali je nocu potrebna zastita biljaka od mraza. Najjednostavniji i najjeftiniji nacin je pojedinacno pokrivanje biljaka vrecama za mineralno djubrivo, predhodno dobro opranim. Pored biljaka potrebno je postaviti kolcice visine oko pola metra, koji se kasnije izvade i postave drugi, 15 cm iznad zemlje.
Pri uobicajenom gajenju kolje se postavlja istovremeno sa sadnjom. Ako visina biljaka dozvoljava mogu se vezati u obliku “osmice”, da tokom rasta ne bi doslo do stezanja stabla. Kasnije postavljanje potpore-kolja nije dobro, jer se ostecuje korenov sistem i biljke se nepravilno razviju. Obicno se vezuje u tri navrata tokom godine, uvek ispod cvetne grancice.
Djubrenje paradajza ne treba da bude preobilno. Ovom povrcu veoma pogoduje djubrenje stajskim ili mineralnim djubrivom poput NPK 15:15:15. daje se oko 60 grama po kvadratnom metru. U djubrenju azotnim djubrivima ne treba preterivati, jer moze doci do bujnog rasta biljaka i opadanja cvetova.
Navodnjavanje treba da bude obavezna mera, naravno, zavisno od vremenskih prilika. Najbolje je navodnjavati brazdama, jer kisenje pogoduje razvoju gljivicnih bolesti, prevashodno plamenjaca. Prvo zalivanje primenjuje se odmah nakon sadnje. Tokom vegetacije obicno bude oko sest navodnjavanja. Orijentaciono, zaliva se svakih desetak dana. Obilnija kisa, zalivanje odlaze za narednih desetak dana.
Pinciranje (odklanjanje bocnih grancica) obavezna je mera. Uobicajena su dva nacina uzgoja paradajza – na jedno ili dva stabla. Ako se gaji na jedno stablo otklanjaju se svi bocni zaperci (grancice). Pri uzgoju na dva stabla, pored glavnog stabla ostavlja se i jedna bocna grana, neposredno ispod prve cvetne grancice.
Plodovi paradajza na jednom stablu ranije sazrevaju i krupniji su. Uzgojem na dva stabla dobija se veci prinos.

Zaperci se skidaju dok su mali, do 5 cm.paradajz

 

Beli luk kao začin

Beli luk je zacin, lek i hrana. Koristi se glavica, odnosno cenovi. Glavica belog luka je slozena lukovica, sastavljena od veceg broja cenova, u zavisnosti od sorte od 8 do 12, pa cak i do 30. Svaki pojedinacni cen je obavijen cvrstom kozastom ljuskom koja je najcesce bele boje, a svi cenovi u glavici su obavijeni jos i zajednickom ovojnom ljuskom, najcesce bele boje do ruzicaste boje. Masa glavice je od 10 do 50 grama, zavisnosti od sorte i nacina proizvodnje, a masa svakog cena od 2 do 5 grama. U cenu se nalaze nagomilanehranjive materije i drugi sastojci.
Iz belog luka se pomocu destilacije vodenom parom dobija etarsko ulje, karakteristicnog i svojstvenog ljutog mirisa na beli luk. Etarsko ulje se sastoji od raznif alifatskih nezasicenih sumpornih jedinjenja. Posebnim postupkom izdvaja se jedna uljasta, bezbojna nepostojana supstanca koja se naziva alicin, prvi put izolovana 1944. godine. Vodeni rastvor alicina ima veliku baktericidnu moc prema nekim mikroorganizmima. Cak i u razblazenju 1: 85.000 do 1:125.000 alicin pokazuje antibakterisko dejstvo prema nekim gramapozitivnim i gramanegativnim mikroorganizmima kao sto su: stafilokoke, streptokoke, bacili tifusa, dizenterije i kolere.
Mesnati deo belog luka ima vrlo slab, neprimetan miris dok se ne ozledi. Karakteristicno je da prilikom ostecenja luk odpusta ljut miris karakteristican za prisustvo sumpornih glikozida ili sumpornih glikozida. Kada se samelje brzo gubi ljut miris i ukus.
Upotreba belog luka je raznovrsna, koristi se kao univerzalni zacin u prehrambenoj industriji. Ima vaznu ulogu u narodnoj medicini. Njegova upotreba u naucnoj medicini uglavnom se poklapa sa primenom u narodnoj medicini. Ulazi u sastav raznih preparata za izazivanje apetita, jacanje, stimulans nervnog sistema, protiv visokog krvnog pritiska, arterioskloroze.
Beli luk je veoma stara biljka. Veruje se da je prva postojbina belog luka Kirgiski region centralne Azije. Beli luk koji se stavlja u promet po kvalitetu se razvrstava u dve klase. I klasa obuhvata zdrave glavice, jedre, cvrste, zrele, suve, sa ovojnom ljuskom, neproklijale, nepromrzle, sa kratkim zilicama ili bez zilica, sa sasusenom stabljikom, ujednacene po obliku, velicini i boji i klasirane po velicini s tim da precnik mora biti najmanje 30 mm. U jedinici pakovanja moze biti 5% glavica precnika 25 mm, kao i do 5% glavica sa odvojenim cesnjevima. Beli luk klase II mora odgovarati uslovima za klasu I, sa tim sto u jedinici pakovanja moze biti do 10% glavica sa odvojenim cenovima i sa mehanickim ostecenjima i sto precnik glavice moze biti manji od 30 mm, ali ne manji od 20 mm.

Boranija

Boranija i pasulj pripadaju istoj botanickoj vrsti u kojoj su, s obzirom na nacin koriscenja, formirane sorte sa kvalitetnom mahunom bez “konca” i pergamentnog sloja, koje zovemo boranija, i sorte sa kvalitetnim, zrelim zrnom razlicitog oblika, velicine i boje, koje zovemo pasulj.
Boranija dospeva za 45-70 dana (pasulj do 120 dana). Razlikujemo niske sorte boranije i pasulja (50-60 cm) i visoke sorte (preko 3 m) koe se gaje uz potporu (pritku).
Niske sorte boranije gaje se bez potpore i odlikuju se ranim sazrevanjem, dobrim prinosom i kvalitetnom mahunama. Pogodne su za gajenje kao glavna, ali i postrni usev. Veoma su rasprostranjene sorte piker, galatin 50, favorit, harvester, nijagara, sprajt i domace sorte panonka, sana i jasenica. Za berbu najranije stize palanacka rana. Od zutih sorti poznata je zlatna olovka.
boranija-povrceOd visokih sorti najvise se gaji puterka, krupnog, tamnomodrog semena, cije mahune dostizu 15 cm, zatim starozagorski cep, prosarane mahune i dr.
S obzirom na kratku vegetaciju (60-70 dana) , boranija predstavlja interesantnu kulturu za staklenike i plastenike. Pri gajenju u jesen ili u prolece mogu se koristiti objekti bez grejanja, a u toku zime i ranog proleca samo objekti sa grejanjem, jer je boranija toploljubiva kultura, kojoj je za rast i razvoj potrebna temperatura od 20 do 22 stepena. Za jesenju proizvodnju boranije (zute rane sorte) setva se obavlj krajem jula i pocetkom avgusta, a dospeva u oktobru i pocetkom novembra. Prolecna proizvodnja pocinje setvom krajem februara i berbom u aprilu.
Za proizvodnju boranije zemljiste se djubri sa 10-20 g NPK djubriva na m2, a zatim se obavlja setva u dvoredne pantljike sa rastojanjem izmedju pantljika 60 cm, izmedju redova 20 cm i u redu 4 cm. Ovakva setva omogucuje vezivanje biljaka (visoke sorte) uz potporu i normalnu negu useva. Osim redovnog zalivanja svakih 7-10 dana i 2-3 okopavanja u fazi 3-4 lista, obavlja se prihranjivanje u fazi 4 lista, i drugo u fazi cvetanja sa 20 g  NPK djubriva na m2. Berba boranije je sukcesivna, ali mora biti blagovremena kako bi se dobila kvalitetna mahuna. Prinos zavisi od sorte i vremena berbe i krece se od 1 do 1,5 kg/m2.

Brokoli (protiv raka)

Medju nasim povrtarima poraslo je interesovanje za gajenje brokole. Tome je u mnogome doprinelo saznanje americkih strucnjaka da ova kupusnjaca sadrzi desetak antikancerogenih (protiv raka) materija. U Americi se uzgaja na vecim povrsinama od karfijola, na koji lici. Sadrzi znacajne kolicine karotina, vitamina C, kalcijuma, gvozdja i drugih materija (tiamina,riboflavina,miacina). Plodovi se koriste u svezem stanju, kao varivo i prilog mnogim jelima. Jos je znacajnija upotreba u prehrambenoj industriji (duboko zamrzavanje).
Otpornija od karfijola
brokoliBrokola se gaji slicno karfijolu, kao glavni ili sporedni usev. Bolje je da se gaji u jesen. Zato na proizvodnju rasada treba misliti vec u maju, najkasnije pocetkom juna. Od semena do semena do rasada treba da prodje cetrdesetak dana.
Optimalna temperatura za nesmetan porast je 13 stepeni. Karfiol trpi od visokih temperatura i intezivnog osvetljenja, a brokola dobro podnosi i jedno i drugo. Podnosi i slabije mrazeve bez vidljivih ostecenja.
Zahtevi za vodom su veliki, jer ima plitak koren i veliku lisnu masu. Zato je zalivanje redovna mera nege ove kupusnjace.
Zahtevi prema zemljistu slicni su zahtevima karfiola. Dobro uspeva na svakom zemljistu sa dobrim vodno-vazdusnim rezimom. Podnosi i monokulturu (uzastopno gajenje vise godina na jednom mestu), posebno ako je sadrzaj kreca u zemljistu izrazenija.
Zahteva vece kolicine hranjivih materija, narocito azota i kalijuma. Orijentaciona kolicina mineralnog hraniva mogla bi da bude 150 kilograma azota (u dva prihranjivanja), 100 kilograma fosfora i 250 kalijuma po hektaru.
Preprucljivo je i dodavanje mikroelemenata, i to bora u vidu “boraksa” (10-15 kilograma po hektaru). Dobro reaguje i na magnezijum, koji se povoljno odrazava na dobijanjeg duzeg i cvrsceg stabla, a povoljno utice i na sprecavanje truljenja glavica (ruza).
U nasim klimatskim prilikama rasadjivanje je moguce od sredine aprila do kraja avgusta. U primorskim mestima moze se saditi i ranije i kasnije. Proizvodnja rasada traje pet-sest nedelja. Po kvadratnom metru dozvoljena su dva grama semena. U gramu ima od 150 do 250 semenki. Rasadjuje se na razmaku 50-60 santimetara izmedju redova i 40-50 santimetara u redu.
brokoliBerba u pravo vreme
Veoma je vazno odrediti pravo vreme berbe glavica brokole. Ako se beru ranije nego sto bi trebalo bice lake, a prinos mali. Zakasni li se samo nekoliko dana, dolazi do pojave zutih cvetova. Bere se, prakticno, svaki drugi-treci dan, zavisno od kompaktnosti  glavica. Obrane plodove treba odmah skloniti na hladno mesto ili ih sto brze otpremiti do fabrike ili hladnjace, jer su vrlo osetljivi na visoke temperature (brzo gube vlagu-dehidriraju).
Ako se prodaju u svezem stanju, najbolje je da se svaki plod pakuje u tanku prianjajucu foliju.

Gajenje krastavaca

Krastavci traze toplo zemljiste  sa dobrim vodno-vazdusnim rezimom. Na vlaznom i hladnom tlu dolazi do slabijeg razvoja biljaka, usporenog cvetanja, odumiranje korenovog sistema i pojave bolesti. Ovo toploljubivo povrce najbolje uspeva na plodnom zemljistu, bogatom humusom, ciji je pH vrednost od 5,5 do 5,8.krastavac

Setva
Kada temperature zemljista dostigne najmanje 10 stepeni moze se sejati. To je obicno krajem aprila ili pocetkom maja. Dovoljno je 2-4 kilograma semena po hektaru. Seje se pneumatskom sejalicom. Razmak izmedju redova je 70-80, a u redu 7-10 cm.

Djubrenje i prihranjivanje
Krastavci su veoma zahvalni za djubrenje organskim i mineralnim djubrivima. Organsko se upotrebljava u jesem ili ranije u prolece. Isto vazi i za mineralno djubrivo, a njihove kolicine zavise od plodnosti zemljista. U praksi je uobicajeno unosenje 60-80 kilograma cistog azota, 50-100 fosfora i 150 kilograma cistog kalijuma po hektaru. U tu svrhu moze da posluzi djubrivo NPK u kojem je odnos hraniva 12:10:18.
Ne treba zaboraviti ni prihranjivanje useva. Prihranjivanje se vrsi u dva navrata. Prvi put pocetkom cvetanja, a drugi put u vreme zametanje plodova. Dovoljno je 40-50 kilograma cistog azota po hektaru. Pozeljno je i prskanje magnezijum-sulfatom. Prska se u dva navrata, kada se prihranjuje.
krastavacNavodnjavanje
Biljka se zaliva u vreme cvetanja i zametanja ploda, sa 20-25 litara vode po kvadratnom metru. Zaliva se jednom nedeljno, rano ujutro, da bi se izbegle ozegotine na liscu.

Oprasivanje
Na svaki hektar ravnomerno treba rasporediti pet kosnica sa jacim drustvima pcela. Ako je vreme suvise toplo, kosnice se   zasene. Iznose se u vreme cvetanja.

Zetva
Seme je zrelo kada se odvoji od mesnatog dela i plod poprimi zutu ili narandzastu boju. Posebnim masinama seme se odvaja od ploda. Nakon vadjenja stavi se 5-8 dana u posebnim posudama, plasticnim vrecama ili prikolicama. Tu fermentira, a zatim se pere i susi na suncu ili toplom vazduhu, najbolje je lagano rotirajucem bubnju, a odozdo struji topao vazduh. Rotiranje bubnja ima ulogu poliranja semena, koje treba da bude cvrsto i glatko. Temperatura vazduha ne sme biti visa od 37 stepeni, odnosno 43 stepena kada se seme prosusuje.

Mrkva (ŠARGAREPA)

Gaji se zbog zadebljanog-okruglog (sorta pariska), cilindricnog (nantes) ili izduzenog, kupastog oblika (santene). Najkvalitetniji je koren ciji su srednji deo (srcika) I koren isti, tamnonaradzaste boje.
mrkvaMrkva ne podnosi visoke temperature i nedostatak svetlosti i vlage u zemljistu. Odrosle biljke dobro podnose i nisku temperature (do -8 stepena). Za rast je najpovoljnija umerena vlaznost zemljista. Ako se suvise zaliva, koren brzo truli. Koren puca kada se, posle duzeg susnog perioda, mrkva obilno zalije (ili padne obilna kisa). Mrkvi najvise pogoduje srednje laka i laka, rastresita plodna i duboka zemljista. Najcesce oboljevanje je pegavosti lista.
Proizvodnja mrkve
Mrkva se najcesce uzgaja u niskim i poluvisokim tunelima. Zbog duge vegetacije nije najrentabilnija za gajenje u plastenicima i staklenicima.
Za uzgoj su najpogodnije rane sorte (pariska), ili sorte tipa nantes. Setva moze biti u jesen (septembar, oktobar) i zimi (decembar, januar i februar). Zemljiste za uzgoj mrkve treba da je strukturno. To znaci da se pri pripremi zemljista unosi treset ili pesak uz 1-2 kg zagorelog stajnjaka na m2, 50 g azota i 100 g fosfora, 120 g kalijuma i 50 g magnezijuma na m2.
mrkveSetva se obavlja u redove sa razmakom izmedju redova 20 cm, a u redu, posle proredjivanja (u fazi prvog lista)ostavljaju se biljke na rastojanju 5-8 cm. Pri gajenju u sirim objektima seje se u pantljike, sa razmakom izmedju pantljika 50-60 cm. Zemljiste se posle setve zalije, a pri temperaturi oko 18 stepeni mrkva nikne za 15-20 dana. U fazi 3-4 lista treba obaviti prihranjivanje sa 20-50 g N i K djubriva na m2. Za rast mrkve pogodna je temperatura oko 18 stepeni, uz vlaznost zemljista 75% PVK (zaliva se svakih 10-12 dana). Medjuredna obrada obavlja se 2-3 puta dok se rozeta listova ne razvija, tako da zatvori redove.

Lekoviti kupus

Beli i crveni kupus, karfijol, kelj, kineski kupus, ren, keleraba, bela rotkva, brokoli, slacica,kupussve biljke iz porodice krstasica savrseno su zdrave i treba ih jesti sto cesce. Ne brinite sto nemate para za krastavac ili paradajz  tek prispeo iz Grcke! Tu je jeftini kiseli ili svez kupus Upoznali su ga jos preci pomenutih Grka ( 4. vek p.n.e.) a kiseljenje su otkrili stari Sloveni. Kupus obiluje vitaminima-tu su vitamin C ( ima ga koliko i u limunu), B1 i A. Kupus stiti celiju od ostecenja, preventivno deluje protiv raka, pre svega raka dojke i debelog creva i sadrzi veoma izbalansiran odnos minerala vaznih za odrzavanje bioloske ravnoteze organizma.
Neposredno pre upotrebe, spoljasnje listove kupusa i drugih krstasica odstranite. Da bi ste sacuvali vitamine, kuvajte ga na pari, u ekspres-loncu ili mikrotalasnoj rerni. Ako ste glavicu rasekli na cetiri dela, dovoljno je 20-30 minuta kuvanja (narendanom 8-12 min.). Kiseljenjem kupusa razvijaju se mikroorganizmi koji suzbijaju proces truljenja u crevima te se crevni sistem “cisti”. Kiseli kupus moze u zimskom periodu da predstavlja znacajan izvor vitamina i minerala. Lekovit je cok od svezeg kupusa, ali ga ne valja cuvati, vec iscediti i odmah popiti.

Rotkvica

Koren rotkvice bogat je vitaminima i specificnim materijama koje podsticu apetit. Ima kratku vegetaciju (30-50 dana), sto omogucuje da se gaji kao predhodni, naknadni ili medjusev (izmedju crnog luka, salate, spanaca). Od rotkvice se za ishranu koriste klijanci, ponik (kao ukusna salata), mladi plodovi, a najcesce zadebljani koren okruglog do izduzenog oblika, bele, crveno-bele, crvene ili ljubicaste do crne boje.
Za gajenje u prostoru zasticene baste pogodne su rane sorte sa malom lisnom rozetomrotkvice(saksa, oskar, pulsar, gala, cedar). Njcesce se proizvodi kao jesenja i rana prolecna kultura, mada je u objektima sa grejanjem uspesna i proizvodnja u toku zime.
Setva je najcesce krajem septembra i u oktobru, i to postepena, u razmaku od 5 do 10 dana, a za ranu prolecnu proizvodnju krajem januara i februara, a duzina vegetacije zavisi od vremena setve.
U ranoj proizvodnji rotkvica se gaji kao medjukultura zajedno sa paradajzom, salatom i karfiolom.
Setva se obavlja u pripremljeno zemljiste, i to u pantljike od 10-20 redova. Pri tome je rastojanje izmedju pantljika 40-50 cm, izmedju redova 10-15 cm, a u redu 3-5 cm. Najcesce se seje 3-4 g semena po m2. U periodu nicanja potrebna je temperatura oko 18-20 stepeni u vreme suncanih dana. Posle nicanja temperatura je 5-6 stepeni, u fazi obrazovanja zadebljanog koremna 12-14 stepeni, a nocu 4-8 stepeni. Medjutim, temperatura zavisi od inteziteta svetlosti. Tako je u januaru i novembru 8-10 stepeni danju, odnosno 4-6 stepeni nocu, u martu i septembru 12-18 stepeni i u decembru 6-8 stepeni. Rotkvica dobro podnosi nizu temperaturu (kratkotrajno cak i mraz do -3 stepena), ali kratkotrajnu visoku temperaturu (od 35 stepena) moze da podnese samo pri intezivnoj osvetljenosti. U toku oblacnih zimskih dana temperatura od 20 stepena sprecava obrazovanje korena. Rotkivica zahteva dosta svetlosti. Za uspesnu proizvodnju odrzava se vlaznost zemljista oko 70% PVK. Pri gajenju rotkvice u toku zime treba obaviti 1-2 obilna zalivanja sa 10-30 l/m2. U proizvodnji u prolece zaliva se svkih 5-7 dana. Za uspesan rast korena potrebna je relativna vlaznost vazduha do 80%. Pri visokoj vlaznosti jako se razvija rozeta, a pojavljuju se i oboljenja.
rotkvicaZa uspesnu proizvodnju rotkvice neophodno je strukturno zemljiste, a potrebe za hranivima su relativno male. Zato pri gajenju u optimalnim zemljisnom supstratu, nema potrebe za dopunskim djubrenjem. Na zemljistu nize plodnosti unosi se 50 g azota, 100 g fosfora, 120 g kalijuma i 50 g magnezijuma na m2. Za ostvarivanje visokih prinosa obavlja se jedno prihranjivanje sa 50 g N/m2 u fazi 2-3 prva lista.
Berba rotkvice traje 7-14 dana, pri cemu se nedeljno bere jednom do dva puta. Medjutim, najveci znacaj ima jednokratna berba, koja se ostvaruje preciznom setvom na naznacenom rastojanju. Rotkvica se ne moze cuvati vise od jednog dana. Vreme berbe zavisi od vremena setve, a prinos se krece od 250 do 300 komada na m2.

Španać

Španać je jednogodisnja biljka kratke vegetacije. Gaji se kao prolecni, jesenji i ozimi usev (jer leti cveta) i u zasticenoj basti pre, posle ili izmedju neke druge povrtarske vrste. Najpoznatije sorte su matador, varoflej i gaje se direktno iz semena.
Slicno salati, spanac veoma dobro uspeva i pri nizim temperaturama (12-15 stepeni), stospanacomogucuje uspesno gajenje tokom zime i ranog proleca u staklenicima i plastenicima, sa i bez grejanja. U uslovima dopunskog grejanja, spanac se moze proizvoditi kontinuirano tokom citave jeseni, zime i proleca, a bez grejanja najbolja je proizvodnja za potrosnju u kasnu jesen (XI-XII) i za rano prolece (II-III). S obzirom na kratku vegetaciju (40-60 dana) i mogucnost berbe vec u fazi 5-6 listova, spanac je veoma dobra naknadna, odnosno predhodna kultura, ali i medjukultura izmedju redova paradajza i karfijola. Pri gajenju u zasticenom prostoru bez grejanja, koriste se sorte otpornije na niske temperature (matador, viroflej, viktorija).
Spanac zahteva plodno zemljiste. Posle skidanja predhodne kulture zemljiste se djubri sa 3-4 kg zagorelog stajnjaka ili komposta uz 30-40 g NPK djubriva na m2. Seje se u redove, sa razmakom izmedju redova 20-30 cm i u redu 8-10 cm. Setva treba da se obavlja postepeno svakih 7-10 dana, pocev od kraja septembra pa sve do kraja februara.
U toku vegetacije obavlja se okopavanje, dok rozeta listova ne zatvori redove. Uz zalivanje, svakih 10-15 dana (sa 10-12 l vode na m2) izuzetno se obavi jedno prihranjivanje sa 10-20 g azotnog djubriva na m2, u fazi 3-4 lista.
španaćZa normalan rast spanaca najpovoljnija je temperatura od 15 do 16 stepeni, ali dobro uspeva i pri temperaturi oko 10 stepeni. To olaksava proizvodnju i regulisanje temperature u plastenicima. Zahteva optimalnu osvetljenost i u oblacnih i zimskih dana, a nakuplja i nitrate.
Spanac se moze brati vec kada ima 5-6 listova, za 50-60 dana, a moze se ostvariti prinos od 1 do 1,5 kg/m2.