Keleraba

Zbog kratke vegetacije i dobre otpornosti na niske temperature keleraba je pogodna kao predkultura, ili kao kultura izmadju redova salate i spanaca. Najpovoljnije su sorte sa sitnim stablom, bele boje (delicates, backa bela, korist, kolpak).

Najpovoljnije vreme setve je kraj avgusta za kasnu jesenju – prolecnu proizvodnju, odnosno kraj decembra – pocetak januara za ranu prolecnu proizvodnju.
Rasad za jesenju proizvodnju gaji se u otvorenim lejama i sadi se u fazi 4-5 obrazovanih listova. Za prolecnu proizvodnju rasad se proizvodi u toplim lejama, ili zagrejanim plastenicima i sadi se 35-40 dana od njegovog nicanja. Priprema zemljista je ista kao za kupus.
kelerabaSadnja
Sadnja kelerabe je gusta u redove, na rastojanju 25×20-25 cm. Nega je ista kao i za kupus. Pri gajenju kelerabe temperatura se mora odrzavati iznad 7 stepeni, jer u suprotnom veci procenat biljaka prolazi stadijum javorizacije (na temperauri od 2 do 7 stepeni) i daje generativne organe (cveta). Cak i kratkotrajna visoka temperatura dovodi do znacajnih ostecenja. Optimalna temperatura u januaru je 10-12 stepeni danju i 6-8 stepeni nocu, u februaru i novembru 12-15 stepeni odnosno 8-10 stepeni nocu, martu, aprilu i oktobru 15-18 stepeni, odnosno 10-12 stepeni nocu i u decebru 8-10 stepeni danju i 4-6 stepeni nocu. Keleraba nije osetljiva na nedostatak svetlosti, a zahteva vlaznost zemljista oko 70% PVK. Najcesce se prvo obilno zalivanje obavlja uz sadnju (30-40 min.), a zatim pri obrazovanju zadebljanog stabla (sa 20 l/m). U fazi obrazovanja zadebljanog stabla obavlja se prihranjivanje sa 20-40 g/m azota, sa tim da se pri gajenju na zemljistima manje plodnosti, pred sadnju, djubri sa 50-60 g/m NPK djubriva.
Iz jesenje proizvodnje keleraba dospeva krajem novembra i pocetkom decembra, a iz prolece od kraja februara do kraja aprila. Prinos zavisi od sorte i vremena ubiranja i krece se od 0.5 do 3 kg/m.

Mrkva (ŠARGAREPA)

Gaji se zbog zadebljanog-okruglog (sorta pariska), cilindricnog (nantes) ili izduzenog, kupastog oblika (santene). Najkvalitetniji je koren ciji su srednji deo (srcika) I koren isti, tamnonaradzaste boje.
mrkvaMrkva ne podnosi visoke temperature i nedostatak svetlosti i vlage u zemljistu. Odrosle biljke dobro podnose i nisku temperature (do -8 stepena). Za rast je najpovoljnija umerena vlaznost zemljista. Ako se suvise zaliva, koren brzo truli. Koren puca kada se, posle duzeg susnog perioda, mrkva obilno zalije (ili padne obilna kisa). Mrkvi najvise pogoduje srednje laka i laka, rastresita plodna i duboka zemljista. Najcesce oboljevanje je pegavosti lista.
Proizvodnja mrkve
Mrkva se najcesce uzgaja u niskim i poluvisokim tunelima. Zbog duge vegetacije nije najrentabilnija za gajenje u plastenicima i staklenicima.
Za uzgoj su najpogodnije rane sorte (pariska), ili sorte tipa nantes. Setva moze biti u jesen (septembar, oktobar) i zimi (decembar, januar i februar). Zemljiste za uzgoj mrkve treba da je strukturno. To znaci da se pri pripremi zemljista unosi treset ili pesak uz 1-2 kg zagorelog stajnjaka na m2, 50 g azota i 100 g fosfora, 120 g kalijuma i 50 g magnezijuma na m2.
mrkveSetva se obavlja u redove sa razmakom izmedju redova 20 cm, a u redu, posle proredjivanja (u fazi prvog lista)ostavljaju se biljke na rastojanju 5-8 cm. Pri gajenju u sirim objektima seje se u pantljike, sa razmakom izmedju pantljika 50-60 cm. Zemljiste se posle setve zalije, a pri temperaturi oko 18 stepeni mrkva nikne za 15-20 dana. U fazi 3-4 lista treba obaviti prihranjivanje sa 20-50 g N i K djubriva na m2. Za rast mrkve pogodna je temperatura oko 18 stepeni, uz vlaznost zemljista 75% PVK (zaliva se svakih 10-12 dana). Medjuredna obrada obavlja se 2-3 puta dok se rozeta listova ne razvija, tako da zatvori redove.

Rotkvica

Koren rotkvice bogat je vitaminima i specificnim materijama koje podsticu apetit. Ima kratku vegetaciju (30-50 dana), sto omogucuje da se gaji kao predhodni, naknadni ili medjusev (izmedju crnog luka, salate, spanaca). Od rotkvice se za ishranu koriste klijanci, ponik (kao ukusna salata), mladi plodovi, a najcesce zadebljani koren okruglog do izduzenog oblika, bele, crveno-bele, crvene ili ljubicaste do crne boje.
Za gajenje u prostoru zasticene baste pogodne su rane sorte sa malom lisnom rozetomrotkvice(saksa, oskar, pulsar, gala, cedar). Njcesce se proizvodi kao jesenja i rana prolecna kultura, mada je u objektima sa grejanjem uspesna i proizvodnja u toku zime.
Setva je najcesce krajem septembra i u oktobru, i to postepena, u razmaku od 5 do 10 dana, a za ranu prolecnu proizvodnju krajem januara i februara, a duzina vegetacije zavisi od vremena setve.
U ranoj proizvodnji rotkvica se gaji kao medjukultura zajedno sa paradajzom, salatom i karfiolom.
Setva se obavlja u pripremljeno zemljiste, i to u pantljike od 10-20 redova. Pri tome je rastojanje izmedju pantljika 40-50 cm, izmedju redova 10-15 cm, a u redu 3-5 cm. Najcesce se seje 3-4 g semena po m2. U periodu nicanja potrebna je temperatura oko 18-20 stepeni u vreme suncanih dana. Posle nicanja temperatura je 5-6 stepeni, u fazi obrazovanja zadebljanog koremna 12-14 stepeni, a nocu 4-8 stepeni. Medjutim, temperatura zavisi od inteziteta svetlosti. Tako je u januaru i novembru 8-10 stepeni danju, odnosno 4-6 stepeni nocu, u martu i septembru 12-18 stepeni i u decembru 6-8 stepeni. Rotkvica dobro podnosi nizu temperaturu (kratkotrajno cak i mraz do -3 stepena), ali kratkotrajnu visoku temperaturu (od 35 stepena) moze da podnese samo pri intezivnoj osvetljenosti. U toku oblacnih zimskih dana temperatura od 20 stepena sprecava obrazovanje korena. Rotkivica zahteva dosta svetlosti. Za uspesnu proizvodnju odrzava se vlaznost zemljista oko 70% PVK. Pri gajenju rotkvice u toku zime treba obaviti 1-2 obilna zalivanja sa 10-30 l/m2. U proizvodnji u prolece zaliva se svkih 5-7 dana. Za uspesan rast korena potrebna je relativna vlaznost vazduha do 80%. Pri visokoj vlaznosti jako se razvija rozeta, a pojavljuju se i oboljenja.
rotkvicaZa uspesnu proizvodnju rotkvice neophodno je strukturno zemljiste, a potrebe za hranivima su relativno male. Zato pri gajenju u optimalnim zemljisnom supstratu, nema potrebe za dopunskim djubrenjem. Na zemljistu nize plodnosti unosi se 50 g azota, 100 g fosfora, 120 g kalijuma i 50 g magnezijuma na m2. Za ostvarivanje visokih prinosa obavlja se jedno prihranjivanje sa 50 g N/m2 u fazi 2-3 prva lista.
Berba rotkvice traje 7-14 dana, pri cemu se nedeljno bere jednom do dva puta. Medjutim, najveci znacaj ima jednokratna berba, koja se ostvaruje preciznom setvom na naznacenom rastojanju. Rotkvica se ne moze cuvati vise od jednog dana. Vreme berbe zavisi od vremena setve, a prinos se krece od 250 do 300 komada na m2.