Krastavac na spaliru

Medju savremena dostignuca u povrtarstvu, bez sumnje spada i gajenje kornisona uz potporu, na spaliru. Holandjani i Madjari veliki su pobornici ovakvog gajenja kornisona u zatvorenom prostoru.
Ovakvo intezivno gajenje kornisona podrazumeva podizanje odgovarajuce konstrukcije, dobar izbor hibrida, zemljista, pravilno djubrenje, setvu i rasadjivanje, veoma brizljivu negu biljaka.
krastavciDva metra visoko
Dosadasnje iskustvo pokazuje da je dovoljna visina konstrukcije 1,8-2 metra. Konstrukcija mora biti dovoljno cvrsta, a time otporna na vetar i opterecenje biljne mase i plodova.
Najbolje se pokazala konstrukcija s dva reda biljaka, s razmakom izmedju spalira 1,4 metara. Manji razmak nije preporucljiv, jer otezava izvodjenje radova i transport. Ako je veci razmak, smanjuje se broj biljaka po jedinici povrsine,a time i prinos.
Vazan je, naravno, i razmak redova u konstrukciji – spaliru. Razmak izmedju biljaka u redu iznosi 30-40 cm.
Ako se kornisoni gaje u plasteniku, konstrukcija plastenika moze se koristiti za potporu. Uslov je da se postigne, odgovarajuci sklop biljaka.

Veliki broj hibrida
Ovako intezivno gajenje kornisona podrazumeva gajenje hibrida sa sto vise zenskih cvetova. O gajenju klasicnih sorti nema ni govora, jer su im prinosi mali. Postoje hibridi sa potpuno zenskim cvetovima,koji se, sto je veoma vazno, oplodjuju bez oprasivanja.
Postoji veliki broj hibridnih kornisona za ovakvo gajenje. Jedni imaju glatke, a drugi bradavicaste plodove.Kod nas su vise na ceni bradavicasti. Jedan od takvih hibrida je “regal”, poznat i nasim povrtarima. Plodovi su vrlo atraktivni, tamnozeleni, bez gorcine.

Laksa, plodnija zemljista
Izbor zemljista veoma je vazan u gajenju kornisona. Zemljiste treba da bude lakse, plodnije, prozracnije i bogato hranivima. U slucaju manjeg sadrzaja humusa, neophodno je obilnije djubrenje stajskim djubretom.
Koliko ce se djubriva upotrebiti zavisi od nacina gajenja i planirane tehnologije proizvodnje. Najbolje je da se jedan deo upotrebi pre setve (rasadjivanje), a drugi, manji deo tokom vegetacije. Pri njivskom gajenju kornisona na spaliru treba da se upotrebi 5-7 kilograma djubriva po kvadratnom metru. Ako je spalir u plasteniku, kolicina djubriva je dva puta veca.
Pri upotrebi mineralnih djubriva najbolje je ispitati plodnost zemljista. Pravilno je da se za 100 kilograma plodova obezbedi 0,20 kilograma cistog azota, 0.15 fosfora, 0.40 kalijuma, 0.20 kalcijuma i 0.05 magnezijuma. Dve trecine djubriva se unosi u jesen, a trecina sa setvom i u prihranjivanju.

Iz semena i rasada
Kornisoni na spaliru mogu se gajiti iz semena i rasada. Direktnom setvom semena krastavacobezbedjuje se veci broj biljaka, dok je broj biljaka iz rasada manji. U praksi se moze posluziti sledecim sklopom:1) njivska proizvodnja-spalir: 140+60*30 cm. 2) plastenik sa spalirima: 140+70×40 cm.
Pri klasicnom gajenju kornisona, u njivskim uslovima bez potpore, dobro se pokazala setva 100×30 cm, sa dve biljke, ili njivska proizvodnja u pantljikama 110+40×20 cm po jedna biljka. U kilogramu semena ima od 32 do 34 hiljade zrna. Zavisno od klijavosti i tehnologije gajenja, potrebno je od jedan do osam kilograma semena po hektaru.
Za potrebe konzervisane industrije kornisone je najbolje saditi od 1. do 10. maja. Na laksim zemljistima dubina setve je 3-4, a na tezim 2-3 cm.

Besprekorna nega biljaka
U gajenju kornisona nega biljaka mora da bude besprekorna. To se narocito odnosi na navodnjavanje. Po toplom i suvom vrmenu preporucljivo je navodnjavanje nedeljno sa 30-40 litara vode po kvadratnom metru. Nesto je obilnije navodnjavanje u plasteniku.
Uporedu sa navodnjavanjem useva treba prihranjivati nekim od tecnih djubriva. Najbolje je sa nekim djubrivom dodati insekticide i fungicidima, jer kornisonima prete mnoge bolesti – antraknoza, pepelnica, bakterioze i neka virusna oboljenja. Noviji hibridi ovog povrca otporni su na pepelnicu i antraknozu.

Dvostruko veci prinos
Kornisoni na spaliru mnogo rode, cak dva puta vise nego kada se gaje na uobicajan nacin, bez potpore. Pri njivskom gajenju na spaliru, po kvadratnom metru moze da se ubere od 5 do 7 kilogama plodova. Na spaliru u plasteniku rod je jos veci, izmedju 10 i 15 kilograma po kvadratnom metru. Pri tome se dobija i do 80 % plodova velicine od 6 do 9 cm, sto je i najbolji kvalitet.

This entry was posted in Gajenje povrća, Nega povrća, Plodovičasto povrće, Sadnja povrća, Sorte, Đubrenje povrća and tagged , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , . Bookmark the permalink.

One Response to Krastavac na spaliru

  1. popovic dragisa says:

    prvi put gajim krastavce u plastebiku za kiselenje , posijao sam hibrid ajaks, veoma je dobar , interesuje me hibrid za ranu prolecnu proizvodnju bez grijanja iskljucivo zenskih cvijetova

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>